Si još sa onom ribom?

У случају премоштавања "Шта има-Ево блеја" баријере у разговору између две јединке са простатом, прво питање које се поставља, уколико се саговорници нису видели неко време. Ово питање представља заповест у мушким необавезним разговорима, те онај који га поставља, не сме прекршити канон, иако му је остатак разговора унапред познат, као водитељу САТ ПЛУС емисије, пут на релацији Београд - Будва.

У највећем броју случајева одговор је: "Брате, нисам", уз "боли ме баш курац" израз лица и интонацију. Шансе да неко ко себе сматра достојним представником особа мушког пола, призна да је добио педалу, једнака је шансама да Парис Хилтон направи пиџама журку у Приштини, а следећа тема је сигурно зашто - кад - како - ко је кога шутнуо?
Следи процес убеђивања саговорника, да девојка смувана то вече у "Театро бару" док јој је и душа била горка од пелинковца, заправо много смара, још увек је заљубљена у лика са Дорћола, и нема неку сису, а дупе јој је к'о да је три године постила на води и бонжити, тако да је морао да је шутне, а и није му фрка јер има још гомилу комбинација. Саговорник додаје "Тај фазон-тако је брате" дозу подршке, зна да овај лаже к'о сведоци одбране на Петом општинском суду у Београду, али би и он исто поступио, те се између двојице ствара нит међусобног разумевања. Уз "морам да палим" поклич стране која се у конверзацији више сморила, самопрокламовани Распућин враћа цвиџе на вр' носа, тешећи се што га сигурно није оставила јер му је омален к'о у Микеланђеловог Давида, пошто он у недељу и по дана дугој вези, није добио прилику ни да га извади.