Kompilacija koja ima potpuno istu ulogu kao i čuvena kafa sikteruša, tj. da stavi do znanja gostima da su se već dovoljno (previše) zadržali. Za razliku od sikteruše, kojom se to diskretno i na finjaka sugeriše, sikter-disk je brutalnija varijanta. Ona poteže kada suptilnije metode nemaju efekta ili kada se ispostavi da su gosti naročito neprijatni.
Sadržaj sikter-diskova varira od osobe do osobe. Retko kad su to namenski pravljene kompilacije, obično je u pitanju neki neuspeli muzički eksperiment vlasnika ili bar tip muzike neslušljiv za bilo kakvu širu publiku. Najčešće se na sikter-diskovima nalazi fri džez, napornija klasika (Stravinjski, Rahmanjinov, Vagnerove opere...), trve blek metal, bilo kakva avangardna, eksperimentalna ili konkretna muzika, japanski grajnd kor, guslari, hitovi sa šoder liste... Izbor sikter-diska uglavnom je i stvar improvizacije, trik je ubosti muziku koja nikako ne odgovara afinitetima i ukusu nepoželjnog gosta.
Muž i žena se domunđavaju u kuhinji:
"Jbt, ovi tvoji rođaci došli pa ne znaju da odu! Već su tri kafe popili i nikako da skapiraju. A ti im još iznosiš raki'icu i meze..."
"A pusti, takvi su jbg. Kad zasednu negde... Pa neću valjda da ih isteram, nije red..."
"Hej, gde ti je onaj sikter-disk?"
"Misliš na "Trout Mask Replica?" Čekaj, negde je u fioci, sad ću da ga iskopam (he he he)..."
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ovo četvoro je očigledno osetilo na svojoj koži pa im se nije svidelo. Od mene +++