Sindrom bapske retrospektive

-Eeee, kažem ti tako. Kad sam se udala za Zdravka, njegova Nataša me nije volela. To mu je ćerka iz prvog braka. I tako jednom dođe ona kod mene, kaže gladna a ja joj ponudim sataraš sa plavim paradajzom. Tek da čuješ nju: "Ne jedem ti ja to, bljak". Onda joj kažem da proba pa neka vrati ako neće. I ona pojede dva tanjira. (pokazuje rukama)
Tada me zavolela. Kad je otišla na Novi Zeland, mnogo sam joj nedostajala.
: sagovornik potvrdno klima glavom :
-Tamo se zaposlila i udala, rodila dete. Kad je dete poraslo, reših da odem kod njih (blagi osmeh). Al' pošto beše 11.setpembar, ono kad je avion udario na Ameriku, let nije išao preko onih bombaških zemalja; nego za Rim, pa Skandinavija, pa Rusija, Hong Kong, sve po obodu Evrope gore. (zvoni telefon)
Sagovornik ćuti i smeška se kao pička. Baba završava razgovor.
-Gde sam stala? A da! I onda me Jelena sačekala u Velingtonu na aerodrom. Duša.
-Sagovornik: (koja Jelena sad, u pičku materinu. Smeška se i dalje).
-Da ti je pokažem na slici. (Ustaje po album)
-Sagovornik: (NEEEEEEEE)
-Evo, ovo je ona. Je l' da da je lepa? Kao anđeo.
-D...jg..aaa jeste. Lepa je. (mućka glavom)
-Lepo mi beše tamo (vraća album na mesto). Njeno dete me zavolelo. Plakalo kad sam se vraćala u Srbiju. (tužne oči, blago teleći pogled)
Ali neću više da te opterećujem. Uvek se rastužim kad se setim toga.
-Maaa nee...(stavlja ruku na usta). Dobro, teta Radmila, ako nećete. Odoh ja kući da jedem.
-Pa jedi kod mene, ima sataraš od plavog paradajza? Kao Nataši što sam spremala.
-(MA JEB'O TE SATARAŠ). Neka, da Vas ne ometam. Vidimo se.
:kreće ka vratima i nestaje u noćnom kaputu: