Vrhunac skenjanosti, stanje potpune odsutnosti sa osećajem praznine. Ekstremna opijenost uma, sa punom pikslom na stolu, spuštenim roletnama i depresivnom muzikom. Ne znaš zašto sve to ali valjda to tako mora. Trenutak kad spuštaš gard u nadi da ćete pregaziti brzi voz. Depresivan si, sjeban i uništen, da li zbog vremena ili nečeg drugog, sada ti nije ni bitno. Jedino što želiš jeste da otvoriš još jedno pivo dok buljiš u tačku na zidu, sagledavajući sve propuste u životu. Mat!
- Bane, aj večeras idemo kod Šoneta na roštilj. Cela ekipa se skuplja.
- Ne znam, nisam za druženje.
- Nemoj da sereš, šta ti je?!
- Ma nije mi ništa, jedan od onih dana i to je to.
- Dolazim ja po tebe hteo to ili ne, nemoj sad kad se skupljamo posle sto godina da mi oboliš od sindroma prve ribe. Drkaj, isparzni se malo.
- Čime bre?
- Kako čime, pa rukama!
- Zauzete, u jednoj mi pivo a u drugoj pljuga.
- Ti si puko, jebeš mi sve.
- Da znaš, i ja sam došao malopre do istog zaključka.
