Izraz koji u rukama čoveka koji u raspravi uzdiže sopstvene vrline i polako ostaje bez argumenata, predstavlja moćno oružje za diskreditovanje sagovornika; svoju ubojitost izbrusilo je na višegodišnjem bombardovanju proleterskog auditorijuma dnevnom politikom, propagandom i predstavljanjem tuče na pijaci kao zaoštravanje sukoba između dva suprotstavljena entiteta. Proleterijat je oduvek bio žedan nečije krvi i pišanja po nečijem truplu u otvorena usta, znaju to magovi politike i propagande, zato se i trude da stvore neprijatelja protiv kojeg se treba boriti, a narod se već sam pobrine da neprijatelja okači na stub srama i njegovo ime stavi u rang sa crnom kugom, porezom, baksuzom- uopšte, da stavi razliku između ''nas (belih, savršenih, anđeoskih)'' i ''njih (krivozubih, smežuranih i zlih)''.
Zanimljivo je da to isto ''oni'' misle za ''nas''.
Jer smo, u suštini, svi isti, svi mi želimo da vidimo nekog da pati samo zato što smo i mi pritisnuti mukom na koju najčešće ne možemo da utičemo.
''Druže, ništa ti ovo ne valja, em što se ponašaš kao dete em što nisi u pravu...''
''MRŠ BRE MAĐARSKI USTAŠKI ŠIPTARU TI ĆE DA MI KAŽEŠ''
