Situacija kad čovek skromnijeg verbalnog i mentalnog kapaciteta čuje neku novu reč koja mu zvuči dobro, moćno i iznimno zajebano, čak i ako nije stoposto siguran šta znači. Naravno, odmah je kreće koristiti de treba i de ne treba. Nije sapun, neće se potrošiti.
- De si komšo, jebem te u vr dupeta. Kakav si jutros?
- Ooo komšo, krv ti ne jebem. Evo dobar sam, sav sam fotosintetičan.
- Šta si bre?
- Fotosintetičan, komšo, nemo da si neuki selja ceo život i da ne vidiš dalje od kravljeg repa. FO - TO - SI - NTETIČAN. To znači da uzimam snagu od sunca i zemlje i vode iz onog tamo potoka i pretvaram je u kiseonik i vodonik i kopaonik i tako dalje. Da ti ne objašnjavam dalje, nećeš razumeti, što da se lažemo.
- Vidim gledala se Slagalica sinoć komšo, širio se vokabular. Dućkaj ga.
