Ljudi koji su sami po sebi jako teški, uglavnom i sebi i svojoj okolini. Preokupirani su svojim problemima, kukaju kako je život sranje, ne možeš da ih utešiš, a kada pokušaš da okreneš razgovor na neku vedriju temu, na kraju te opet ubedače :
Dva prijatelja se sreću posle nekog vremena, i jedan poziva drugog na večeru. Gost ponese poklon, piće za domaćina, ženi cveće a malom čokoladu.
Gost - Ooo prijatelju, pa lep ti je stan, moram da ga pohvalim, lepo si i nameštaj odabrao..
Domaćin - Ma sve je to druže na kredit, otplaćivaćemo ga dvadest godina, nije lako, grcaš, radiš, morali smo i da se pozajmimo, hteli i struju da nam seku..A nameštaj lep, samo nešto nije kvalitetan, evo krevet pre neki dan..
Izlazi klinac iz sobe, gost mu daje čokoladu, hvali ga pred roditeljima kako je lep i kako je porastao..Klinac odlazi srećan u sobu, razgovor se nastavlja :
Domaćin - Ta nisi mu trebao čokoladu uzimati, šta se trošiš, i ovo piće..
Gost - Ma daj ne zajebavaj, nisam bio sto godina, a vole deca čokoladu, baš lepo i pametno dete imaš..
Domaćin - Eee muke moje s njim, popustio u školi, tanak je sa matematikom, a ne smem iz vida da ga gubim, znaš kakva su vremena, deca puše, drogiraju se, samo brinemo..Ali neka, nek je živ i zdrav.
Gost - Nego druže, kako na poslu?
Domaćin - A jebiga druže, posao ko posao, radim ko konj, plata kasni, radim i prekovremeno, šef zajebava, krpimo se sastavljamo kraj sa krajem, evo neki dan dinara nismo u kući imali, odeš u prodavnicu a ono sve skupo, a sve ti treba..
Gost - A tvoji..
Domaćin - A pusti moje, matori, nisu najzdraviji, ćale zajebava, evo zovu danas, žale se, kažu..
