Traumatično iskustvo gotovo svih generacija ženskog roda.
Četvorogodišnje devojčice plaču i vrište dok gledaju isečene svetle pramenove kose. Pogledaju se u ogledalo i očiju punih suza vide lepo oblikovanu pečurkicu. Majke ih uglavnom teše: "Izrašće to srećice, onda ćeš biti još lepša!"
Poneke tinejdžerke posle nekog razočarenja ili iznervirane seku svoju kosu u pola noći uz pomoć ogledalceta i makazica za nokte. Kada vide uništene pramenove i neravnomerno iseckanu kosu, na neki način se osećaju srećno zbog novog početka, a onda ubrzo briznu u plač. Kad izađu iz svoje sobe kao da se ništa nije desilo roditelji kažu: "Šta si koji kurac uradila sa svojom divnom dugom kosom?! Da li si ti normalna?!"
Devojke psuju svoje frizere i bacaju časopise svuda po salonu ukoliko im frizer sjebe boju kose ili ih napravi u nešto slično strašilu. Frizer često odgovara: "Ali to je sad moderno, dušo!!!!"
Žene više ne rizikuju. Skrate svoju kosu najkraće moguće i ne menjaju boju godinama. Verovatno su našle nešto što ih ispunjava više od oblika frizure.
