U nekim zemljama porno industrija donosi gomile novca, tako da ona funkcioniše profesionalno, u nju se ulaže, nastoji se da filmovi imaju zanimljive uvode i kvalitetnu razradu, gleda se da glumice budu što atraktivnije a glumci što bolje "naoružani", tako da današnji prosečan neoženjen čovek sebi može da priušti kvalitetno drkanje ispred televizora, i ne mora to da obavi u kupatilu, maštajući o komšinici sa trećeg sprata. Klinci koji provale ove zabranjene kanale u ranom pubertetu mogu i da razbiju neke predrasude. U filmovima se vodi računa i gde će da se snima, ko će da snima, mora se komponovati čak i odgovarajuća muzika, jer tržište je surovo i konkurencija je velika..
Što se pak naše porno industrije tiče, filmovi iz njene radinosti uglavnom ne uspevaju da izazovu erekciju ni kod vojnika koji služi sedmi mesec bez odsustva na karauli u nekoj vukojebini, ni kod klinca od trinaest godina. Da ne ispadnemo probirači i da zanemarimo i loš snimak, scenske efekte, ambijent, pa i priču koju film ima, erekciju će onemogućiti masni, debeli, brkati glumci sa JNA tetovažama i četrdesetogodišnje domaćice, koje i rečnikom i izgledom podsećaju na teta Djanu. Pošto su sredstva ograničena, umesto bičeva se glumci spenkuju letvama, a snima se uglavnom u nekoj ruševini ili kući jednog od učesnika projekta. Dijalozi su komični i nenormalni, tako da gledanje filma poprimi humoristički karakter uz valjanja od smeha.
- Alo Gagi šta ima, aj do mene.
- Ma de mogu, mrzi me da se cimam po ovoj klizavici, noge da izlomim. Šta si hteo?
- Daj bre dolazi, doneo mi Miša danas neki naš pornić, vrištanje od smeha.
- Ne seri? 'ajd evo sad ću da krenem, stavi kafu.
- Važi, kupi neki sok usput, zvaću sad i Mareta i Nikolu.
