Ne, ne čuvam bele pare za crne dane. Ne, ne interesuje me ti dani, koji možda dođu. Možda su već tu ti crni dani. Čemu pare ako ne da ti omoguće da uživaš malo, da kad dođu teška vremena postoje uspomene? A preživećemo te crne dane... Preživljavamo već vekovima.
Te pare može neko da ukrade. Banka može da bankrotira. Ma bre država, a ne banka. Ali sećanja teže nestaju. A uspomene su tu zauvek.
- Da li si ti normalan bizgovu jedan! Pa koliko smo odvajali te pare za ne daj Bože? Godinama bre budalo, a ti mi sad kažeš da si ih skoro sve potrošio na neko turističko putovanje!
- Draga, sećaš se kad smo bili tinejdžeri, kako smo maštali o krstarenju iz snova? A pa to sam uplatio. Celog života živimo od danas do sutra, pametno radi, štedi, pazi kakav si, sve na note. Ipak bih da uskladištimo i nešto uspomena i ostvarenih snova.
