Не, не чувам беле паре за црне дане. Не, не интересује ме ти дани, који можда дођу. Можда су већ ту ти црни дани. Чему паре ако не да ти омогуће да уживаш мало, да кад дођу тешка времена постоје успомене? А преживећемо те црне дане... Преживљавамо већ вековима.
Те паре може неко да украде. Банка може да банкротира. Ма бре држава, а не банка. Али сећања теже нестају. А успомене су ту заувек.
- Да ли си ти нормалан бизгову један! Па колико смо одвајали те паре за не дај Боже? Годинама бре будало, а ти ми сад кажеш да си их скоро све потрошио на неко туристичко путовање!
- Драга, сећаш се кад смо били тинејџери, како смо маштали о крстарењу из снова? А па то сам уплатио. Целог живота живимо од данас до сутра, паметно ради, штеди, пази какав си, све на ноте. Ипак бих да ускладиштимо и нешто успомена и остварених снова.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ja kakve sam sreće taman bih sve to lepo uskladištio i ond bih dobio Alchajmera i u kurac.
Lepa defka.
:) K'o da sam je ja napisala.
A, ti, Rinsvinde, d'ideš u vražju mater, znaš! Taman sam htela lepo da se divim definiciji, kad sam se morala tebi nasmejati! Skroz si me omeo! :P :)
То је дебела похвала морам признати!
Ринсе, да ми падне камен са срца,пао би у бубрег а? Ту смо исти...
E ta o tom kamenu k'o da je za mene pisana!