Mislim da su nekada davno ove reci imale isto znacenje, ali da se vremenom dogodila greska u prepisivanju i da se slovo "m" odvojilo od sledecih reci: (m)ucenik, (m)ucionica, (m)ucitelj, (m)uciti...
Ustanova koja je našim roditeljima po predanju bila udaljena par desetina kilometara i prelazili su gore i preplivavali reke da bi tamo stigli, dok je nama odmah iza ćoška i mrzi nas da tamo odemo.
Državna institucija od koje u Srbiji niko ne živi osim dilera.
to vam je dvor vampira(profesora)koj zrtvama(djacima)piju krv.to je najcesce institucija nepravde gde se,po mom iskustvu,ne cenji znanje vec moc ulizivanja i ucenja napamet.Sto puta sam naucio vise citajuci enciklopedije nego slusajuci nekog od frankestajna kako mi predaje
ma tu je sve pocelo..svakog petka zuraja do jaja...prva karanja i prva smaranja...
Nešto što deca pljuju po ceo dan i jedva nekako prolaze u dalji razred. Jedva čekaju kraj godine. Dane ispred škole nazivaju najglupljim danima u životu. Posle kad krenu na posao smoriće se jer će one koje su zajebavali da su štreberi dobijati mesečnu platu 150.000 dinara, a oni će kopati kanale i jedva nekako izlaziti na kraj sa 40.000 dinara. Onda će se smoriti jer su tu glupi ljudi i izvaljuju glupe fore. Isto će se usmrdeti u znoju i tek tad će ukapirati da su najbolji dani bili ispred škole
Mjesto na koje ideš sa odsečenim noktima radi higijeničara, i daješ pare blagajniku za osmi mart.
uzrok svih zdravstvenih problema.
Institucija zadužena za kontrolisanje količine dece na Vukajliji.
Sredstvo protiv nihilizma.
- Kako ide u školi?
- Na faksu sam. Mučim se.
- Sve je to isto. Muči se, muči. Bez škole nema ništa.
Škola je mjesto gdje se desavaju ogromne,nama neshvatljive promjene! Prvo su nas učili da pričamo i hodamo a onda nas uče da sjedimo i šutimo!
Škola je institucija, ustanova, u koju se prvo čovek raduje što ide kao mali, zatim mrzi školu i ne voli što ide u nju, pa onda beži iz nje zbog drugih ciljeva i na kraju tuguje što je škola tako brzo prošla i želeo bi da se vrati ponovo, jer je najlepši period svog života proveo u školi...
Učite školu, družite se, zezajte se, posle škole krece pakao jedno 30 godina pa ćete tek onda moći da se odmarate, ako ne budete pili jedno milion lekova i ako ne budete imali bolova...
A to vreme provedeno u školi, neće moći da se vrati u nazad...
Sa 7 godina:
-Volim školu, jedva cekam!!!!!!!!!!
Sa 14 godina:
-Mrzim školu, kad ce vise da se završi ovo je**no školovanje i ko ga izmisli...
Sa 16 godina:
-Oćemo danas da idemo u školu il' će da šturnemo negde na pivce?
Sa 18 godina:
-Konačno sam zavrsio ovo školovanje... još samo faks i ja sam slobodan čovek!!!
Sa 22 godine:
-Au kako je bilo lepo u osnovnoj... ovaj fakultet me ubi...
Sa 30 godina:
-Najlepši period mog života sam proveo u osnovnoj i srednjoj... šteta sto je to tako brzo prošlo, a ja to nisam znao da cenim... a sad već i dete imam malo...
Sa 40 godina(vec ima sina od jedno 10ak godina...):
-Sine najlepši period života ti je u školi, veruj mi na reč, treba učiti školu i biti dobar djak i zezati se...
-Tata... molim te...
-Ok, ne želim da te smaram, kako vi kažete... uostalom za par godina ćeš govoriti: 'Onaj moj ćale beše upravu, a ja mu nisam verovao...'
Ustanova koja te sprema za budućnost kakvu je ti zamišljaš. Ali kada je završiš, onda shvatiš da te je spremila za pogrešnu verziju budućnosti.
Obrazovna ustanova koju smo kao djeca toliko priželjkivali sve dok nismo krenuli u nju. Onda smo proklinjali svako jutro što moramo ustati i ići u taj pakao! U starijim razredima smo bježali sa časova, bili izbacivani, ili se, jednostavno, po nekoliko dana nismo uopšte pojavljivali iz ko zna kojih razloga servirajući razrednicima niz besmislica kao opravdanja. A, onda kad završiš, shvatiš da si u njoj baš najviše uživao i kad god ti se provuče u mislima napraviš iskreni osmjeh i sjetiš se svih onih dragih ljudi i lijepog vremena provedenog u njoj... Ponekad, čak, poželiš i da se vratiš u taj "pakao", da bi se odmorio od svoje svakodnevice i problema koji te muče.
Rekli su nam da skola nije zatvor, a mi ni krivi, ni duzni dobili osam godina robije.
Škola je modna pista na kojoj se svakog radnog dana održavaju modne revije u trajanju od 5 sati. A, neko nas je jednom slagao da se tamo ide radi sticanja znanja i na kraju ocenjivanja istog.
Ćerka: "Mama probudi me u 4 ujutru, moram da se okupam, našminkam, nalakiram nokte, opeglam kosu, opeglam majicu i farmerke za školu!"
Mama: "A, da spakujes knjige?!"
Ćerka: "Ma, šta ti je mama? Ne moramo da nosimo knjige."
Sličnost sa nekim. Ponašanje proisteklo iz ugledanja na nekoga drugog.
Bekuta: Onaj Mrkonja naskače na mene ko Danilović na Sabonisa, nije normalan.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
Slobina škola, šta se čudiš, taj je jebo šta je hteo...
Mesto na kom su deca primorana da borave izvestan deo dana, jer roditelji moraju na posao i nemaju kome da ih ostave na čuvanje, a suviše su velika da bi i dalje išla u vrtić.
Ustanova koja do kraja života u vama uništi svaku volju za učenjem koju ste eventualno pre toga imali.
Ponekad može imati i suprotan efekat na srećne pojedince poznatije kao "štreberi".
Ipak škola je neophodna radi društva, spoznavanja različitih ljudi, osobina i karaktera, to je ionako jedino što u njoj ikada naučite a da ne zaboravite za par dana.
"Da me neko tera da igram video igre za domaći, ne bih ih nikad puno igrao."
"Da me neko pusti na miru da sam, svojom voljom, iz radoznalosti dohvatim knjigu, možda bih nekada nešto i naučio."
