
U tu prodavnicu retko ko ide. Svi su zaboravili i da postoji. Kad uđeš unutra (čitaj: kad pogledaš kroz izlog), izgled je veoma jeziv, jer podseća na one prodavnice za vreme inflacije. Moglo bi se reći da tu ni radnici više ne dolaze.
-E izvini! Mi nismo odavde, pa ako nam možeš reći ima l' đe u blizini da se kupi koca?
-Pa vidi ovako, imaš tu na sto metara jednu radnju, al' bogami, ne preporučujem ti da tamo uzimaš, tamo niko ne zalazi već godinama, ustvari lažem... ima jedan čile što uzima svako jutro tri jaja, step i 'leb... to ti je to. Skupila se paučina na robi jebote!
-A đe je sledeća?
-Pa na jedno dva i po kilometra odavde, samo pravo piči.
-E fala ti buraz. Milivoje spremi se, čeka nas dugačak, žedni put.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.