Slađan je verovatno jedno od najdebilnijih muških imena koje može da se nadene detetu. 'Ajde,dok je dete malo,pa i nekako. Slatki, slatkišu, Slađane... Familija i tata i mama mogu da tepaju svome čedu i svome ljubimcu... Ali već sa polaskom u školu dolazi do prvih problema sa imenom. Deca su prostodušna, ali i surova, a ime Slađan je kao stvoreno za zajebanciju. Vukovi, Stefani, Miloši, Vladimiri, Aleksandri, Jelene, Marije... i svi ostali do mile volje mogu da maltretiraju sirotog Slađana samo zbog njegovog imena.
Slađko, Slađani, Slađana, Sladžo, Šećeru...
Veća deca prave i veće probleme, pa siroti Slađko kada pođe u peti razred može da postane i Sraćko. Zamislite čoveka kome je celog života glavni nadimak Sraćko.
- Idemo na rođendan kod Sraćka...
- Marija pošla sa Sraćkom...
- Ženi nam se Sraćko...
- Sraćko dobio sina. Nek je živ i zdrav mali Sraćko!
- Njegov tata se zove Sraćko!
Kume, roditelji, jebem li vam i oca i majku kad mi dadoste ime Slađan!
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
То је име било баш популарно негде по почетка осамдесетих. Био је један лик код мене у основној који се зове Слађан. Али му име уопште није ишло уз карактер. Имао је веома незгодну нарав, на фудбалу је знао да се за ситницу побије, а умео је да лема и то добро иако је био мршав.