Slađan je verovatno jedno od najdebilnijih muških imena koje može da se nadene detetu. 'Ajde,dok je dete malo,pa i nekako. Slatki, slatkišu, Slađane... Familija i tata i mama mogu da tepaju svome čedu i svome ljubimcu... Ali već sa polaskom u školu dolazi do prvih problema sa imenom. Deca su prostodušna, ali i surova, a ime Slađan je kao stvoreno za zajebanciju. Vukovi, Stefani, Miloši, Vladimiri, Aleksandri, Jelene, Marije... i svi ostali do mile volje mogu da maltretiraju sirotog Slađana samo zbog njegovog imena.
Slađko, Slađani, Slađana, Sladžo, Šećeru...
Veća deca prave i veće probleme, pa siroti Slađko kada pođe u peti razred može da postane i Sraćko. Zamislite čoveka kome je celog života glavni nadimak Sraćko.
- Idemo na rođendan kod Sraćka...
- Marija pošla sa Sraćkom...
- Ženi nam se Sraćko...
- Sraćko dobio sina. Nek je živ i zdrav mali Sraćko!
- Njegov tata se zove Sraćko!
Kume, roditelji, jebem li vam i oca i majku kad mi dadoste ime Slađan!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
То је име било баш популарно негде по почетка осамдесетих. Био је један лик код мене у основној који се зове Слађан. Али му име уопште није ишло уз карактер. Имао је веома незгодну нарав, на фудбалу је знао да се за ситницу побије, а умео је да лема и то добро иако је био мршав.