Nešto što je uvek bilo lepše i zanimljivije od samih igračaka.
Baš kao u stripovima slike na kutijama od igračaka su uvek bile “realnije” ne samo od igračaka nego i od same realnosti. Boje su lepše i življe, oružje svetlucavije, vatra iz motora borbenih aviona je prava vulkanska erupcija, junaci su mišićaviji, rane su bez krvi, govor lica i tela potenciran do granice da već na prvi pogled “glasno čujete” šta junak poručuje. Bitke koje su se u stvarnosti dešavale na desetine kvadratnih kilometra znalački su “sabijene” na karton dimenzija 30x30 cm sa jasno vidljivim vođom koji energično i strogo poziva u napad i još mnogo toga što i sami znate.
Nažalost, sve ovo otkrijete kad otvorite kutiju i iz nje izvučete gomilu dvobojne plastike neprijatnog mirisa, oštrih i nedovoljno obrađenih ivica, neanatomski malog broja osakaćenih zglobova, lako lomljivih okrajaka i ukočenog lica i pogleda.
Kao i uvek, lepota je najlepša i najzanimljivija dok je još skrivena.
Sharon Stone i Michael Douglas su nam to najbolje pokazali. Ili možda nisu?
