Jedno od ljudskih prava oko čijeg se poštovanja uvek stvara najveća galama, da bi se na kraju utvrdilo da sloboda jednostavno nije stvorena za ljudski rod. Svaki izbor sa sobom nosi posledice, a kada su te posledice negativne u čovekovoj je naravi da kuka nad svojom tužnom sudbinom, pokazujući time još jednom da nije sposoban da podnese slobodu koja mu je data.
Po kom principu funkcioniše vera? Imaš slobodu da izabereš hoćeš li verovati u Boga ili ne. Prosto i jednostavno. Ukoliko si izabrao da veruješ, ići ćeš u raj ukoliko on postoji - ukoliko ne postoji dobićeš šupalj nos do očiju; sa druge strane ukoliko si izabrao da ne veruješ, kada umreš ili ćeš u pakao ili ćeš (iako mrtav) likovati jer si bio u pravu.
I kada dođe odsudni čas smrti, jedna od te dve strane će neizostavno biti zajebana što će dovesti do cviljenja iste - zašto nam niste rekli istinu i onda nas pustili da izaberemo? A svi zaboravljaju da se verovanje upravo zasniva na nepoznavanju potpune istine, jer bi to onda bilo znanje a ne verovanje i ceo koncept slobode bi bio narušen. Ali očigledno je da je čovekov mozak suviše ograničen da bi razumeo šta mu je dato.
