Jedno od ljudskih prava oko čijeg se poštovanja uvek stvara najveća galama, da bi se na kraju utvrdilo da sloboda jednostavno nije stvorena za ljudski rod. Svaki izbor sa sobom nosi posledice, a kada su te posledice negativne u čovekovoj je naravi da kuka nad svojom tužnom sudbinom, pokazujući time još jednom da nije sposoban da podnese slobodu koja mu je data.
Po kom principu funkcioniše vera? Imaš slobodu da izabereš hoćeš li verovati u Boga ili ne. Prosto i jednostavno. Ukoliko si izabrao da veruješ, ići ćeš u raj ukoliko on postoji - ukoliko ne postoji dobićeš šupalj nos do očiju; sa druge strane ukoliko si izabrao da ne veruješ, kada umreš ili ćeš u pakao ili ćeš (iako mrtav) likovati jer si bio u pravu.
I kada dođe odsudni čas smrti, jedna od te dve strane će neizostavno biti zajebana što će dovesti do cviljenja iste - zašto nam niste rekli istinu i onda nas pustili da izaberemo? A svi zaboravljaju da se verovanje upravo zasniva na nepoznavanju potpune istine, jer bi to onda bilo znanje a ne verovanje i ceo koncept slobode bi bio narušen. Ali očigledno je da je čovekov mozak suviše ograničen da bi razumeo šta mu je dato.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
Кад човек почне да се пита, он аутоматски престаје да верује. +
lepo rečeno.
"Knowledge is power" - Sir Francis Bacon
mvasic, znanje jeste moc, ali ne moze se i ne treba sve znati... u tome i jeste smisao vere, sloboda da izaberes nesputan znanjem... toliko smo se predali fizickom da smo zaboravili na duhovno...
Fizicko je jedino stvarno. Verovanje da ce se nesto desiti (ili se nece desiti) je samo odraz straha od nepoznatog. Upravo treba teziti tome da se sto vise zna, i donositi odluke na osnovu poznatih cinjenica.
da, ali kakav bi to bio svet bez vere i bez ideala? bio bi obezdušen i obezličen jer bi svi mislili jednako, nestalo bi različitosti koja i čini čoveka čovekom... upravo se u tome i ogleda sloboda, što imaš pravo da biraš hoćeš li verovati ili ne, bez da ti istina bude nametnuta...
Na primer, ovaj svet je video masu genocida, pokolja i slicnih stvari. Oni koji su ucestvovali u tome (ne mislim na one koji su organizovali, nego na najnizi nivo izvodjaca) su duboko verovali da su u pravu, i da cine pravu stvar.
Pre dosta godina, gledao sam reportazu o talibanskoj skoli (pre rata u Avganistanu). Deckic prica o tome kako se nevernici moraju prikloniti bogu, na svaki moguci nacin. Cak i nasiljem, ne da bi ih povredili, nego da bi ih izveli na pravi put i spasili.
da, ali ne moze se zabraniti ljudima da veruju u ono sto smatraju da je ispravno (ustvari moze, ali to bi bio totalitarizam)... sve ima cenu, pa i sloboda verovanja, ali upravo zato sto je sloboda najvrednije sto imamo i njena cena je najvisa... ukoliko bi se ljudima uskratila sloboda posledice bi bile mnogo gore od onih koje si naveo...
Meni je to uvek bilo zanimljivo, sta dozvoliti, sta zabraniti, gde je granica izmedju slobode i anarhije. Recimo, neke hriscanske sekte ne veruju u medicinu, nego samo u moc molitve. E sad, da li im to dozvoliti, ili ih na silu (zakonskom obavezom) naterati da novorodjencad vode na redovne lekarske preglede?
po tom pitanju sam kriv, jer se uvek zalazem za anarhiju... ali kod tog drugog pitanja nije u pitanju sloboda roditelja, vec sloboda deteta (iako smatramo da deca nemaju pravo na slobodu), tako da bi decu trebalo silom (ne nuzno zakonskom) odrzati u zivotu dok ne budu u stanju da se izjasne sami o svojim verovanjima...
Da, ali, roditelji su duboko ubedjeni da mu se time cini zlo. I tako u krug :)
oni imaju slobodu da otmu dete iz ruku lekara, pa ko nadjaca...