Osoba koja izvali neku glupost, koja nema veze s vezom, a ljudi oko njega, pomislivši da je izrekao nešto pametno, traže smisao izgovorenog.
SF: Ah, Sunce. Dođe s vremenom, pade mi na prst, a papir, ovaj papir na mojoj duši, ispisan mesečinom olovke tvoje, pade mi na grudi junačke.
- Sunce pada na prst, hm, to bi mogla biti metafora za njegovu dragu, koja je daleko kao Sunce, a opet tako blizu, i može da je dodiruje.
- Hm, da, da, to je veoma interesantno.
- Papir na duši? Nekakav teret? Ali, opet, da je bio kamen na duši...to bi više odgovaralo teretu...
- Možda neki lak teret?
- Moguće...
- Mesečina olovke tvoje. Vau, što volim reč mesečina... Tako je romantično...
- Pade mi na grudi... A u grudima je srce... A srce je ljubav... Kako je divno!
- Stvarno se divim tom čoveku...
- I ja...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
heehehehe ovakvih primera ima pun kurac u čitankama
pre će biti slučajni poeta, ali ok je i ovako
+
Haha, primeri +