Slučajno poput ošišane ćirilice

Илити "уопште није случајно". Чули сте за ошишану ћирилицу, зар не?

Порекло ове изреке је, наравно, на самом интернету. При разговорима и дописци се на горе поменутом најчешће користи латиница. Добро, не мора то да нам се свиђа, али ми то штивамо, кај не? Вероватно - јест', "вероватно" - се користи и ошишана латиница, али добро, то док људи не науче. Мада, има оних што имају двадесет и више лета, заврше факултет, раде, па још и за рачунаром, али терају они ту шишану латиницу као да је ћебенце из основне школе. Још и соли памет писменијима од себе о правопису. То неће да се остави тога, то задрто,к'о Јапанац када види порнић са летећим међедом и соколом, до'вати га и не пушћа, к'а гуја љута! Добро, боли њих курац, они јебу.

Са друге стране, имамо ћирилицу, званично писмо Србије, Чернаје Горе и Бошњије и 'Ерцеговине, и Републике Српске - а и из сајтова изразито породичне оријентације и које пропагирају веома ефективне прашкове за рубље који очувавају белину, а и Политике, мада има и "Политика" ону опцију за латиницу- које ћете видети на интернету исто толико колико ћете видети и природну риђану која је заинтересована за вас. Јеби га, земаро, нема их, тражим ја, знам ове ствари, нема их, к'о ћирилице на интернету! Има у Русији, ваљда. Ћирилице, то јест,а ваљда и тих риђана.

Стога, када неко крене с'с ошишане ћириличне буки, знајте да то није случајно. Особа се труди да нешто уради, али то ради крајње неспретно, не до краја промишљено, траљаво као моје мување оне девојке јуче. Пу, мора она да има дечка. Дечко, што си такав децхко? Што ме минираш?