Зачин. Универзална мирођија ретка као бела врана. Тек за покоје непце оцењена као деликатес.
Украс. Велика црвена лептир-машна, за некога помало неукусна и претерана а опет, празник за очи другоме.
Звук. Сублиминални маркетинг. Зове тe да обараш рафове у потрази за "ТИМ" носачем звука.
Осећај. Звук котрљајућих коцкица у твојој глави које као да наговешћују добитак.
Нешто. Тотално другачије, од човека до човека.
"Точи!"
"Дај и мени једно!"
"Ало, и ја сам ту!"
"Фрајеру, одмори мало, попиј и ти једну!"
"Нећу, нашао сам свој животни позив. Точим вам пиво из овог кега, и знам да желим то да радим до краја свога живота. Има неки шмек! Смирује ме."
"...добро онда, више пива, мање брбљања. Точи."
-
"Да то није мало превише новца на тако несигурну опкладу?"
"Није. Имам шмек! Видећеш."
-
"Можемо ли, молим те к'о бога, да променимо плочу? Ова песма је на рипит-у већ дебела два сата. Молим те!"
"Не...зар је не чујеш?
"Шта?"
"...божанску симфонију!!!"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
crvena leptir-mašna...+++
"Не."
Ovo ja konstantno radim. Splu :)