Elem, to su monolozi ili, kako bi pripovedač rekao, anegdote o određenim događajima i situacijama čija je poenta od krucijalnog značaja za opis te situacije ili o nivou važnosti osobe o kojoj se govori. Uglavnom je to upravo osoba koja kazuje priču.
Problem je u tome što samo kazivanje ubija u pojam koliko je dosadno i neverovatno smarajuće već posle 3 - 4 rečeice. Veoma opsežno objašnjavanje, suviše čudnih zapleta, koji su trebali da prvenstveno posluže za lakše razumevanje onoga o čemu se priča, još više komplikuju samu radnju i poentu priče i time je vode u beskonačnost za koje vi nemate živaca.
da da. to je ono kao kad blejis sa dve osobe, i jedna u zaru price kaze "haha, ko onda kad sam pljuno obezbednje", i iznenada se setivsi da ti to neznas, krece da ti prepricava celu pricu, pocevsi od toga sta je obukao, kako je dosao do kluba, i sve vreme te gleda kao da je neverovatno zanimljivo oboma, i uz izliv smeha zavrsava pricu sa "i onda sam ja pljunuo lika iz obezbedjenja".
kratak pogled na tvoje kruto, bezizrazajno lice ga baca u stanje zbunjenosti...