Smorovoz

Са тешким уздахом гледаш у њега, знаш да је поново дошао тај дан када мораш да се возиш у возу ове наше 50 година заостале државе. Сморовоз није било какав воз, то је воз у полуисправном стању у коме се возе полуисправни људи, људи који не живе него животаре. Нађе се понеки ентузијаста, али њих је веома мало а и они се с временом уклопе у полуживу масу сморовоза. Воз који је спор и са собом носи огромне количине тјескобе и смора. У том возу сједиш и размишљаш али ријетко кад о лијепим стварима, већином се питаш кад сам то толико зајеб'о у животу па сам завршио на овом мјесту. У том возу те твоје мисли о твојој ситуацији сморе да би на крају само благотелећим погледом гледао у празно, без мисли, без звука. У сморовозу ти си само још један човјек са сломљеним духом, срцем и празним новчаником.