smrtna kazna cijanidom

pojedini visoko prosvećeni narodi, kao i oni koje drugi smatraju primitivnim, još uvek nisu odustali od smrtne kazne za najstrašnije zločine. jedan od modaliteta kaznenih smrti je trovanje gasom cijanovodonikom. ali, evo šta je tu interesantno. ne samo da je efikasno i isprobavano u nacističkim koncentracionim logorima (gomila udžbenika medicine je bazirano na iskustvima nacističkih ludih naučnika, jer gde da nađeš masovniji eksperiment), nego zahteva i saradnju osuđenika na smrt.
saradnja se sastoji u prethodnoj edukaciji osuđenog o tehnici disanja koja će ga najbrže odvesti u sigurnu smrt. dakle, ako prethodno obrazovani zatvorenik, prilikom sedenja u gasnoj komori diše dovoljno duboko i smireno ujednačeno brže će umreti. zvuči neverovatno?
možda mu je prethodno kajanje zbog učinjenog zlodela toliko oštetilo životni nagon da svesno sarađuje u sopstvenom usmrćivanju pateći od neke vrste depresije ili mu racionalni um, neoštećen psihozom, nalaže saradnju koja će ga što pre ugušiti i smanjiti mu mučenje.