Ništa prostije, mi jebemo! Kilometri banjalučke pičetene (seda(m) na jednoga, zar se i to može?), paljanske statistkinje zadužene za erekciju pred scenu, suptilno korigovani scenario ''Boljeg ćivota'' iz pera Abdulaha Sidrana, u režiji Nikole Pejakovića... Jer, svi su željni seksa!
Ipak, treba budžetom od 300 jevreja nadići pimpeke diljem bivše Juge.
Gde naći kintu? Ministarstvo vjera i međuetničke tolerancije će podmiriti pola, a za ostatak ćeš se zahvaliti Kumorevečkom muzeju.
- Ali, gosn Dodiče, kako da napravim scenu đe obrezani mudžahedin trti Kosovku đevojku na Romaniji?
- Snađi se! Eno ti Kuste, on bar nema problema sa identitetom. Neke međede metni obavezno, da ima taj naš šmek, ščuo.
- Dobro, dobro, ali da nas ne poteraju u vezi sa ljudskim pravima i zaštitom životinja?
- Jebem te manita, nemojte jebati međede, nego dok se priča zapliće, živopisni pejzaži i to... 'Oću da mi film osvoji ''Zlatni falus'', jasno?
.
.
.
- Farizada, 100 evra, snimanje sutra u 3, ti u feredži i dimijama, analac?
- Aferim, taman pred tezgu na Sokocu.
- Onda se vidimo. Zaperi prkno!
- A kako drukčije?
