Sok od ječma

Пиво. Вопи. Вопс. Беер.

Врло шмекерски назив за овај божански напитак који је настао у Вавилону када је краљу Хамурабију пошло за руком да узгоји јечам у пустињи тако што је ИМТ-ом 560 и ИМТ-овим плугом ознаке "Леопард 4x35" узорао и направио канал којим је из Еуфрата текла вода у пустињу и тако наводњавала његов јечам. Овај иригациони систем познатији под називом "Ел Мулак" спријечио је сушење јечма за шта је Хамураби често окривљивао његвог кмета Ахмета, турчина из околине Рожаја, којег је од миља звао Метамета.
Јечам је узгајан у формацији 4-3-2-1 и тако је убрзан његов развитак што је условило његово сијање чак 7-8 пута годишње, зависно од краљевог расположења. Жетва јечма обављала се помоћу пољопривредне машине типа комбајн произвођача ИМТ ознаке 539. Након жетве јечам је камионима марке TАМ ознаке 150 који је Хамураби догнао са војног отпада у Раковици превожен до познате Вавилонске куле у којој се налазио погон за справљање овог алкохолног напитка. На том погону радиле су искључиво жене јер су једино оне знале да исциједе и последњу кап. Исцијеђена течност сипана је у стаклене флаше литраже 0.33, 0.50 и 2.0 ГТИ (посебна, лимитед верзија), онда пакована у картонске кутије од по једне флаше и умотавана у најлонске цираде ради одржавања температуре.
Сок од јечма постаје врло популаран и сваки становник Вавилона имао је, у сваком тренутку, макар 5 гајби у подруму које су му трајале док их не попије. Логично. Пиво се извозило поморским и друмским начином транспорта. Њихово пиво је стизало до царског престола у Русији, Јапану, Тринидаду и Тобагу, па и до Црне Горе али је ту убрзо забрањено јер се Мандушић опјанио и провоцирао шанкера у Трокадеру али то је већ друга прича.
Крајем сваког септембра одржавани су скупови у част пива на коме су жељни Вавилонци пили као да имају шупље кости и тукли се међусобно ногаром од столице. Много година касније Њемци су преузели тај фестивал као да је њихов.
Вавилонско пиво је сваке године проглашавано за најбоље пиво на свијету јер у то доба и није било другог пива на свијету. Рецепт овога еликсира записан је на Хамурабијевом законику који су успјели дешифровати двојица Никшићана и након тога основали своју пивару - Требјеса. Рецепт се строго чува испод јастука једног од власника наведене пиваре.
И дан-данас је непознаница назив вавилонског пива али се нагађа да се звало ПиваРа јер се повезује са божанствима, бла трућ али то остаје тајна...