Kad te uhvati grč u snu, probudiš se, u tripu si - ne znaš da l' spavaš il' sanjaš. Nakon par sekundi, kad ti bol dopre do mozga, shvatiš da je to realnost. Dođe ti da vrištiš iz sve snage, ali ne činiš to jer ćes probuditi tvoje, pa će ti se najebati mile majke. Ćutiš, stisneš zube i moliš Boga da agonija što pre prođe.
Ne postoji ništa gore od toga, sigurno.
