
Још једна у низу девијација ума одређеног дела српске популације, најчешће изражена код становника старих и ''господских'' крајева попут Дорћола. Иде у пакету са жаљењем и саосећањем, усмереним углавном према ромској и геј популацији, као и према псима луталицама, док изостаје за угрожене попут избеглица из разних делова драге нам (или не) бивше државе, или пак за малинаре и њима сличне, који не могу да добију своју (заиста) поштено зарађену цркавицу.
Администраторима у циљу опстанка ове дефиниције наглашавам да немам ништа против наведених мањинских популација.
А:Јао, како не дају јадним гејевима да одрже Параду?
Б:Па и не треба! Треба дете да ми гледа болеснике како се жвалаве и машу оним на сред улице?
А:Боже, како си примитиван, па и гејеви су људи!
Б:Људи су и они на Косову, па немају струју и воду, тамане их сваки дан!
А:Па шта, то је Слоба продао пре 12 година!
Б(звук ломљења костију):...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Дееееееееемократе
Хоће да нас преваре!
+
Што рече Дракче, ''баш ти тенк ју'' :D