Gotovo bez izuzetka, to je težnja malog, običnog lika (navijača, učesnika ratova, sitnog dilera, poluvozača, nazovi nacionaliste i slično) da se stavi u zaštitu njuški koji nam seru po obrazu dok pljačkaju, otimaju, zagadjuju i ruše, a svoje džepove pune. Bukovski je umeo da se žali što je umesto cveta koji privlači leptire bio govno na koje se lepe muve, ali ovi ljudi koji se solidarišu sa raznim njuškama ispod su svake kritike.
- Ko, bre, dira navijače, nemoj da im (joj) karamo ovo ono...
- Hm, batice, a jesi ti ono organizovao i/ili učestvovao u nekim tučama, lomljenjima, razbijanjima, dilovanjima... možda i neku paricu zaradio na tome?
- Naravno da nisam! odem malo sa šalom i maramom, izvičem se, popijem neko pivo, opsujem sudiju i to je to...
- Pa što se onda solidarišeš sa ljudima sa poternica?!
