Ритуал који воле да изводе суперпоштени чланови домаће милиције (плеоназам или оксиморон?), а нарочито је био популаран у оно блажено време кад је била актуелна емисија Позовите 92. Тако су имали обичај да јаве како је неки Шиптар нахватан са 30 кила пајда код Хоргоша, па га онда прикажу како га трпају у марицу са лисицама на гузици, а онда иде кадар са вагом и 29 правилно обликованих пакетића пајда (онај тридесети увек мало окрњен и згужван) и на крају - свечано спаљивање у присуству министра унутрашњих послова, што све резултира примањем убогог и неуког народа на то уз поклич ''Да Бог чува нашу народну милицију!''
Наравно, затуцан народ не зна да постоји једна ствар која је боља од уништавања 30 кила пајда. А то је неуништавање 30 кила пајда, јер:
Пајдо = Паре
с друге стране:
Србија ≠ Паре
Треба пајдо за децу. Мислим, да би их прехранили.
- Брате, гледај шта раде! Све ово ће да оде у дим! :пушта сузу:
- Не плачи... Нико није толико глуп. Је л' би ти запалио паре да их имаш?
- Не бих.
- Е, па, шта си се онда узнемирио...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Eгзактли! :)
+++
Prava lomača, ali za naloženu masu.
Dzimi? Nisam se nadao :D