poslednja rec tehnike spijuniranja, koja izlazi u susret starijim sugradjanima (da ne kazem komsijama) koji su do sada bili u problemu kada su na svaki sum u zgradi morali da se oslanjaju iskljucivo na svoja dva (zbirno gluva uha). nemajuci dovoljno vremena da pronadju svoje naocari (verovatno se odmascuju u kupatilu u casi za protezu) kada u, doslovno, gluvo doba noci neko promakne hodnikom (neki narkoman/komsija mlade generacije, kurvestija/komsinica mlade generacije ili lopov koji bi da im ukrade tv-lampas od pola tone), starci su na vrhovima patofni kidisali na vrata coraveci kroz najvazniji prozor na stanu - spijunku. nista nije pomagalo, jer se prestupnik nije mogao identifikovati na osnovu promicucih obrisa u hodniku zgrade. dzaba je bio i levak (uz casu prislonjenu na zid, jedno od bitnijih spijunskih rekvizita) koji su gurali u svoje usi trazeci pravu frekvenciju nocnog programa koji se odigrava tu pred njima, ali ipak tako daleko.
tom prilikom arhaicari uporno odbijaju da im se u zgradu uvede interfon sa video nadzorom, kao sto bi se najebali keve onom ko bi im na ruke doneo penziju, bez cekanja u redu.
spijunka sa dioptrijom je, ipak, stvar koja se nikako ne odbija. jos samo da izmisle onu sa ugradjenim periskopom da ne krive toliko reumom zahvacen vrat a da ipak imaju svih 360 stepeni prostora pred svojim vratima kao na dlanu. tek to ce da ide kao alva.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.