Užitak koji napredkom tehnologije, nažalost polako umire. U velikom delu sveta danas se putuje brzo, nema se vremena, vozovi jure 500 na sat, avioni probijaju zvučni zid..Nabiješ slušalice u uši i dremaš, ili gledaš najaktuelnije filmove na monitoru sedišta ispred tebe. Sve je tako brzo i proračunato, kao da imamo ključeve na ledjima i navijeni smo kao sat, žurimo nekuda svi skupa, kao uzbunjeni mali mravi..
Ostali su nam donekle još samo brodovi.
Putovanje je postalo rutinsko prebacivanje ljudi iz tačke A u tačku B, kao da su najobičnija roba, i polako gubi svoj pravi smisao i avanturistički duh. Nekada se putovalo danima i nedeljama, upoznavali su se svakakvi ljudi, koji te ne ostave ravnodušnim, neki samo zanimljivi, trajanja koliko i putovanje, neki za ceo život. Mogao si sa uživanjem, kroz prozor da posmatraš mesta kroz koja prolaziš i žitelje koji radoznalo stoje pored pruge, zatečeni u nekom svom poslu. Svraćao bi u ta mesta.
Putovanje preko okeana bilo bi opasno i neizvesno, ali krajnje uzbudljivo, ko zna, možda i romantično. Priobalna putovanja su već bila prave avanture, zaustavljanja u lukama, nesvakidašnje, neposvedočene ali krajnje zanimljive priče pijanih ljudi po krčmama, upoznavanje tradicija, kultura, mentaliteta i običaja.
Sibir..
Putovanje prugom kroz nepregledne stepe, bez ljudi, prljavih gradova i buke..Samo ti i tvoje misli, i isprekidani učestali zvuk voza na šinama, možeš knjigu da napišeš, tu u miru sam sa sobom.
Danas je ostalo da zavidimo Francuzima i Japancima na njihovim brzim vozovima, i kukamo zbog naših koji idu sporije nego pre sto godina - zavist i kukanje užurbanih ljudi, koji žure u pizdu materinu.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Moje izvinjenje jer definicija nije duhovita, sarkastična, guzata i sisata..Znam da će mi mnogi zameriti.
dobili smo tehnologiju, izgubili dušu... nažalost takva putovanja su danas samo deo romana i filmova, čak ni ne spadaju u domen našeg sećanja... žurimo ka sopstvenoj propasti...
Ja dadoh minus. Zaista mi nije jasno zašto bi neko žalio vreme kada je morao da se muči vukljajući se po vozovima 100 godina, kad sada može da stigne na odredište mnogo brže i lakše. To mi je jednostavno glupo, bez obzira na to upoznavanje ljudi i te tvoje avanturističke stvari. :)
Upravo razmišljam o tome. Trudimo se da produžimo sebi život, a ubrzavamo ka propasti.
Zato što ti se najbolje stvari u životu često dogode usput.
Super je definicija. I neka nije duhovita, sarkastična, guzata i sisata :)
+
Сјајно, мада си ипак мог'о убацити понеку сису и гузу. +