Sporedovati

- Сине, видим да она Јулкина унука облеће око тебе. То је добро девојче, како споредујеш с њом? Могло би ту да буде нешто, а?
- Баба, Бисерку знам од малена, нормално је да попричамо. А и знаш да имам девојку, па доводио сам је већ.
- Ију, је л' то она Милкина унука што си је ономад довео, што је дошла гола? Оно ти девојка? Па њој се баба швалерисала са ким стигла, упропастила је грдне бракове, да знаш колико пута је муж налазио са другим. Ни мајка јој није боља. И шта фали Биси? Девојче и по!
- Баба, прво моја Јана није дошла гола. Лето је, неће ваљда да носи џемпер, панталоне и чизме на 40 степени, него кратку сукњу. А и не занима ме каква јој је била ни баба ни мајка, мени одговара. Друго, Биса стварно јесте девојка и по, може у зубима да ме носи, делује мужевније од мене и деде заједно.
- Ију, срам те било, онако добро девојче, оно да ожениш, да ти децу изроди. Ти душу немаш, само ове неу'рањене и голодупасте гледаш!
- Дај, деда, кажи јој да ме пусти на миру.
- Невенка, аман, жено Божија, доста више! Од те твоје Јулке горе опајдаре и алапаче нема, цело село пишти на њу, нема кога није оговарала, нема где није набила свој нос. Што мислиш да јој је и унука боља? На Милку се нико у селу никад није жалио, а и ја сам с њом увек лепо споредовао, увек је била фина према мени, хехе...
- Ију, Милутине!