Особина наших очева или дедова да и у модерном спорту противнике називају другачијим именом и држе до застарелих правила, само зато јер је све то било важеће у њихово време.
- Ијао Кићане, рука ти се позлатила!
- Није, деда, Кићановић, он одавно не игра. Ово је Теодосић.
- Ма исти курац, тројка ко тројка, али Кићановић је био легенда. Кад је он дао....
-Добро бре, деда, 'оћемо ли видети крај утакмице!?
- Изгубили у Москви.
- Од Совјета!? Е да га јебем.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.