
Особина наших очева или дедова да и у модерном спорту противнике називају другачијим именом и држе до застарелих правила, само зато јер је све то било важеће у њихово време.
- Ијао Кићане, рука ти се позлатила!
- Није, деда, Кићановић, он одавно не игра. Ово је Теодосић.
- Ма исти курац, тројка ко тројка, али Кићановић је био легенда. Кад је он дао....
-Добро бре, деда, 'оћемо ли видети крај утакмице!?
- Изгубили у Москви.
- Од Совјета!? Е да га јебем.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.