
Особина наших очева или дедова да и у модерном спорту противнике називају другачијим именом и држе до застарелих правила, само зато јер је све то било важеће у њихово време.
- Ијао Кићане, рука ти се позлатила!
- Није, деда, Кићановић, он одавно не игра. Ово је Теодосић.
- Ма исти курац, тројка ко тројка, али Кићановић је био легенда. Кад је он дао....
-Добро бре, деда, 'оћемо ли видети крај утакмице!?
- Изгубили у Москви.
- Од Совјета!? Е да га јебем.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.