
Особина наших очева или дедова да и у модерном спорту противнике називају другачијим именом и држе до застарелих правила, само зато јер је све то било важеће у њихово време.
- Ијао Кићане, рука ти се позлатила!
- Није, деда, Кићановић, он одавно не игра. Ово је Теодосић.
- Ма исти курац, тројка ко тројка, али Кићановић је био легенда. Кад је он дао....
-Добро бре, деда, 'оћемо ли видети крај утакмице!?
- Изгубили у Москви.
- Од Совјета!? Е да га јебем.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.