Spotovi Kikija Lesendrića

1. Житно поље у Војводини. Ветар фијуче кроз зреле златне класове. Небо се сваки час мења, као да ће киша одједном да се сручи. Нигде никог нема. Осим Кикија. Поносно стоји у житу и ражи и почиње да пева и да се храбро теши непуштајући сузу. Тамноцрвени Лес Пол је са њим, Кики почиње са А дуром који разгаљује душе његових најмилијих фанова. Уз кишу која надолази, Кики пева о давно изгубљеној љубави, оној калаштури која га је оставила и побегла с другим после матуре. Преболео ју је тридесет пута до сада али ипак мора с времена на време да се сети ње.
2. Градски трг негде у Србији с почетка 20. века. Тржница пуна људи. Кики Седи са својом булументом на степеништу градске куће. Крајичком ока спазио је девојку, младу сељанку, с којом никад није био а која стари. Иста је као и пре двадесет седам година. Она њише њеним заносним дупетом и пролази поред њега. Она га више не препознаје. Кики се маши за гитару, опет неки Лес Пол, укључује Маршала и цео бенд започиње баладицу. Кики жали за пролазношћу и изгубљеном љубављу у његовој промашеној младости...