Stvarno rođenje ljudskog bića. Život pre shvatanja posedovanja kurca i pičke se može opisati nekom monotonom linearnom funkcijom: balavljenje kevine sise- fekalizacija pelena-prve reči-prvi koraci-guranje kocke u krug-gomila razjebanih igračaka...Sve u svemu, žešća smaračina. Već prvi kontakti gornjih ekstremiteta sa onim što će mnogo godina kasnije postati močuga i futrola za istu, razbija linearnost gorepomenute funkcije i eksponencijalno uvodi mladunče homo sapiens-a u čari pravog života.
Rođendanska žurka kod nekog žutokljunca. Matorci sede za astalom, jedu krmetinu i seru o politici. Deca jurcaju po sobi k'o muve bez glavića, gađaju se tortom i slinama, grokću, ciče, cvile, urlaju, pevaju kretenske pesme o Deda mrazu...
Mustafa (slavljenik): E, ajde da se igramo autića.
Vjerica Radeta: Neeeećemo, igraćemo se Barbikama. Ja ću da češljam i oblačim ovu zadriglu, baš deluje radikalno, tak'a ću i ja da budem kad odrastem, grok grok.
Kenenisa Bekele: Aj trčimo napolju.
Baštjan Švajnštajger: Ajmo fuce, ja ću budem Nemačka, a vi Izrael. Ako izgubite, ima celo veče da mi zighajlujete.
Krešimir: Aj 'vatamo Šećerezadu.
Sva deca: Da radimo Šećerezadi šta?
Krešimir: U jebem vas needukovane, da je 'vatamo za dupe i pičku, eto šta. Je l' bre, je l drkate vi?
Sva deca: ???
Krešimir: Džizs, je l bar draškate?
Sva deca: ???
Krešimir: :facepalm: (u sebi) Od sad idem na rođendane samo kod trećaka, ovi iz moje generacije su zaostali kao rep za krmetom. (naglas) Ništa, idem ja malo u kupatilo sa Šećerezadom da peremo zube, a vi navalite na lutke i autiće.
