Kada se prodaje stari auto, koji je u poslednjih 10 godina samo kiša prala, a unutra je deponija smeća i mikrorganizama koji uspevaju po njemu, onda ga valja "spremiti za udaju". Pored pranja, glancanja, detaljnog usisavanja i kupovine mirišljavog "no smoking" viska za retrovizor, (iako je osrednja fabrika duvana popušena u autu), važno je da se oribaju i točkovi, uloži u neku dobru kremu za poliranje i zalepi "carbofix" lepkom sve što visi od tapacirunga. Na kraju, ako je hladnjak puk'o, sipati onu tečnost da ne pušta par nedelja i sipati ulja da ne nestane baš iza prve krivine. Onda naći prvu budalu da ti da neke pare za "mladu".
-Jesi to kupio novi auto?
-Ma jok, to je onaj stari, ali ga spremam za udaju, pa ga nisi prepoznao...
-Izgleda ki nov... nego zar ide to još?
-Ide, ide... dok ga ne ugasiš.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.