Srbija je zemlja sa mnogo disproporcija, rupa na asfaltu, kič kuća, nafuranih fensera, ljudi koji su spolja gladac, a unutra jadac.
U Srbiji ima npr.: lažnih patriota koji su zapravo anti-srbi jer svojom politikom Srbiju guraju u nazad, ipak tu su i kobajagi evropejci kojima je puna usta Evrope, a posle izlaska s partijskog sastanka bacaju pikavce i papiriće na ulicu, plaše decu Ciganima (tj. Rome nazivaju Ciganima) i sl.
U Srbiji svima je uzor država Italija, naročito onim istim fenserkama. Fenseri se lože na fudbal i svi su selektori. I oni se lože na Italiju maštajući da će tamo igrati fudbal s tipičnom frizuricom koju nose Marko Pantelić ili Nenad Kovačević.
U Srbiji svi studenti maštaju da rade u bankama koje su se, čini se, počele otvarati u svakoj trafici. Kada uđete u banku, osećate sterilnu atmosferu gde svi izigravaju japije par ekselans u svojim odelcima. Svi kao pametni...
Nastavak nekom drugom prilikom...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.