
Свуда у свету бајкери су неки много зајебани ликови. Јуре својим Харлијима, силују жене, разбијају кафане, страх и трепет. Само те погледа и ти падаш у несвест. Имају дуге браде, црне наочаре, кожне јакне, мараме и остале пичке материне... Много кул ликови који јуре друмовима и сви им се диве.
Код нас бајкери изгледају скоро исто, али им је нарав сасвим другачија. Они су синоним за доброту, хуманост и поштење. Организују хуманитарне акције за децу без родитеља, напуштене кућне љубимце и маторце у старачким домовима. Сви су велике патриоте али их нико не сматра неким националистима него их сви гледају као праве родољубе. Сви су фини, добри, племенити, поштени и све остале врлине које могу да ти падну на памет.
-Добар дан, данас причамо са чланом српских бајкера, господином Илијом Матејевићем. Реци нам, Илија, како се осећате када се слободно возите по нашим друмовима?
-Одлично се осећамо! То је нешто због чега живимо! Увек када возимо нађемо неко сиротиште па ту организујемо хуманитарни ручак, наједемо се и таман наставимо даље.
-А реци ми какви су вам планови за Нову годину?
-Па правимо журку на Калемегдану, биће неки прилози за децу са Косова и биће одлично!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Имаш и међународну групу ''B.A.C.A.(Bikers Against Children Abuse)'' која уско сарађује са социјалним службама и која штити децу која су жртве породичног насиља