Nikako ga ne treba mešati sa kineskim, makedonskim i ostalim stranim "sisica" lukovima. Razlike su očigledne, naš je omanji ili mali i gadan, u stvari, On je opasan, prvo reže i kida, a onda zamiriše. Ima oblik jagode, dok "kinezi" izgledaju nekako spljošteno, k'o da su ih zalivali mutagenom; a i nemaju neki "udar". Naš je redovno blatnjav i pomalo neugledan, ali to ne smeta, zasija kad se očisti i kad pročisti i misli i disajne tokove. U zavisnosti od naviknutosti organizma na njega, može izazvati sreću, plač, bacanje jezika, "vorp" brzinu do toaleta, a u slučaju potpuno neiskusnog čoveka (stranca, najverovatnije) može izazvati i religiozne i druge vizije i transfer u drugu dimenziju. Ako baš drmne, kroz maglu i suzne oči može se videti Kraljević Marko sa svojim tropernim buzdovanom i vernim Šarcem, kako žeže po Turcima.
Po konzumaciji, preporučljivo je vetrenje i period "hlađenja", jer je beli luk opasan i čuva samo svog gazdu (onog ko ga je pojeo), dok svojim moćima nagriza sve ostale prisutne. Blagotvorno deluje na nesanicu (posle njega zakuntaš k'o top). U kombinaciji sa glogovim kolcem predstavlja oružje masovnog uništenja, kako za vampire, tako i za sve ostale koji su se zamerili.
