Ustanes u sest ujutru pre svih ukucana da bi na vreme otisao u wc. Posto se nisi razbudio i vidis kao deda sa kataraktom, udaras kolenom o ormar u predsoblju. Tusiras se (umalo ne polomivsi vrat u kadi), peres zube na brzinu, i kreces po dorucak. Kupujes burek sa mesom i bezis glavom bez obzira jer te juri copor pomahnitalih, izgladnelih kerova. Posto slucajno budis cala (jbg, promaja), dobijas cusku, ali hvala Bogu i on je tek ustao pa udara slabo. Popijes vrelu kafu (naravno suris jezik), oblacis se i spreman si za posao/skolu/fax. Palis cigaru dok cekas bus i oprljis obrvu. Dok se saginjes da dohvatis upaljac autobus prelazi preko bare i kupa te. Baba ti zabija lakat u rebra i dobijas podliv. Psujes joj unuku, ali ne znas da je gorostas pored nje zapravo njen sin. Bezis preko ulice manevrima na kojima bi ti pozavideo i Makoto Nagano. Uzimas taxi i na pola puta saznajes da ti nema novcanika (baba, sve ti jebem!). U krivini koju odabiras kao najbolju iskaces iz auta da te taksista ne bi izbrebao i, sva sreca, samo "malo" odrpas koleno. Vec ti padaju na pamet samoubilacke misli i dok ti se muti u glavi pred padanje u nesvest kontas: Steve-O i Johnny Knoxville mora da su ziveli u Srbiji...
