To je tradicionalno momenat kod svih Srba koji imaju to nešto. Ma koliko proračunat pojedinac bio, u njemu može da pukne "srpki momenat" i natera ga da čini stvari apsolutno nezamislive običnim smrtnicima, a i crtačima marvela ponekad.
Dešava se u trenucima totalnog inata, iz čistog razloga zato što to tako ne može, odnosno mora, ali on to sme. Nešto što ne poseduje svaki narod na planeti, možda eventualno pijani Rusi u nekoj meri, ali mi to činimo trezni.
Inat nije čak uvek uključen u ovo, česti su primeri u našoj ratnoj istoriji junaštva i šizofrenih taktika koje bi u svim vojnim školama okarakterisali kao ljudsku katastrofu ali su opet uspešno oterale i Madjare, Turke, Austrijance, Nemce...
U ovom momentu Srbin se od uobičajene izmorene pojave pretvara u nadbiće sa jednim jedinim ciljem, kog ni on sam nije svestan, ali zna da mora da ga ispuni. I ispuniće ga...to su oni simpatični momenti ludosti kad poput Ristovskog u Pad u raj gadjamo stelt avione ruskim raketama iz Rumunije.
-On će meni! Sad ćeš da vidiš kako Golf vuče na himalajima, i to bez lanaca!
-Ako treba staviću i pola kile ljutog u ćevape i pojesti tebi na oči!
-Ma bandži bez konopca, jel smo srbi il nismo!!
-Pijem sok neki, kad odjednom vidim njih 4000 na mene a ja u rulju!!
-Ko bre ne sme da prepliva ovaj reaktor?!
-Sad ću onom majmunu sa petog sprata da istovarim 2 tone uglja pred vrata ne zanima me!!
-Ušunjao se u albanski bunker i zaklao 18 ekstremista OVK nožem.
