Uviđavan, ljubazan. Govori mirno, sa pokroviteljskim osmehom i pogledom koji uliva bezgranično poverenje.
Sve razume, sve shvata, sa svim se slaže. Njegova saosećajnost nema granica.
I gazi preko živih ljudi.
Kafedžija konobarici:
- A jel sine, a de si ti juče na poso?
Ona, zaprepašćeno:
- Ali, čika Ljubo, pa prekjuče sam majku sahranila! Pa i vi ste bili...
- Znam, sine, znam. I bijo sam. I nek joj je laka zemlja. Ama, sine, to mene ne vrši poso. Nema plate za juče. I nemoj više tako, kad te moli tvoj čika Ljuba...
