Nema povratka. Sada ideš napred jer znaš da je nemoguće vratiti se tamo odakle si otišao, uveren da nikada nećeš poželeti da se vratiš, da nikada nećeš zažaliti. Ideš napred svojevoljno, odlučno, raskrstio si, rešio. Ali, ne možeš da se ne osvrneš. Tehnikom neosvrtanja još nisi ovladao (što ne znači da nećeš - za sada je dovoljno što si srušio mostove). Znači, osvrćeš se da sagledaš poslednji put provalije iza sebe i pitaš se, ne bez čuđenja, ne bez bola, ne bez gubljenja daha - gde si, u kojoj tački, u kom trenutku sjebao svoj život.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Malo ti je depra defka:( Al' svi smo depresivni ujutru, evo ti ga+
Pa, nešto me je napustio optimizam. Hvala.
Srušiti mostove, ali ne zatvoriti to poglavlje života guzicom. +
Е и мене лоло.
Није лоше,+
Лепо писаније, слаб скор.
+
ne pitam se... nego tačno znam gde je ta tačka i koji je to most+
+, demotivaciona...al' sad nema nazad!