Nema povratka. Sada ideš napred jer znaš da je nemoguće vratiti se tamo odakle si otišao, uveren da nikada nećeš poželeti da se vratiš, da nikada nećeš zažaliti. Ideš napred svojevoljno, odlučno, raskrstio si, rešio. Ali, ne možeš da se ne osvrneš. Tehnikom neosvrtanja još nisi ovladao (što ne znači da nećeš - za sada je dovoljno što si srušio mostove). Znači, osvrćeš se da sagledaš poslednji put provalije iza sebe i pitaš se, ne bez čuđenja, ne bez bola, ne bez gubljenja daha - gde si, u kojoj tački, u kom trenutku sjebao svoj život.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Malo ti je depra defka:( Al' svi smo depresivni ujutru, evo ti ga+
Pa, nešto me je napustio optimizam. Hvala.
Srušiti mostove, ali ne zatvoriti to poglavlje života guzicom. +
Е и мене лоло.
Није лоше,+
Лепо писаније, слаб скор.
+
ne pitam se... nego tačno znam gde je ta tačka i koji je to most+
+, demotivaciona...al' sad nema nazad!