U prirodi je naroda na našim prostorima da poslije raznoraznih kriza, protesta, slabih plata i lažnih obećanja nema povjerenja ni u šta, pa ni u sopstvenu sreću. Tako da, postoje momenti kad čovjek jednostavno zna, da, ako će danas da jede kolače, sutra će govna. Karma, sudbina, nazovi to kako god hoćeš. Ona uvijek održi svoju ravnotežu.
- Joooj šta li će sad da me snađe?
- Što?
- Položim magnetiku desetkom jutros.
- Šta? Pa to je super!
- Čekaj, nije to sve. Poslije magnetike me pitala ona mala Jelena da nekad izađemo.
- Odlično čovječe, najbolja pičoka u domu.
- Moji mi pošalju pare, i još bonus džeparca.
- Ala je tebe krenulo, a?
- Jeste! I baš se pitam šta će sad da me snađe.
- Šta hoćeš više da te snađe?
:zvoni telefon:
- Snašlo me je.
- Šta?
- Poništila magnetičarka ispit, skontala da je neka budala imala test.
- A jebiga, naučićeš opet, nije ti problem.
:zvoni telefon:
- I opet me je snašlo.
- Šta je sad?
- Jelena otkazala.
- A naćeš drugu, jebiga. Ajmo večeras da se ponapijamo negdje, a?
- Može, taman da skrešem ovaj džeparac. Kad ide june, nek ide i uže.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
to je taj jebeni marfi +
Ooo da, ujebao me više puta