Ponosni komentar koji se čuje od skromne osobe koja nije dobila mnogo u životu jer iskreno, nije ni tražila.
Zadovoljna je sa tim što ima, te je tako male stvari usrećuju.
Nikad ne kuka jer zna da rijetko koga danas boli ona stvar zbog drugog. Svako se o svom jadu pozabavio.
-Imam ovaj golubarnik što mi je opština dala, jedem u javnoj kuhinji i to redovno. Stari radio me još služi, pa sam u toku dešavanja. Imam da smotam duhana kad god hoću, jer sam otkrio štek od komšije.
Sin iz Grčke pošalje koji dinar pa se posjeti i kafana, a bogami i ode se pod most do najjeftinije prodavačice ljubavi.
Legnem kad hoću, ustanem kad mi je ćejf, jer nema ni kučeta, ni mačeta da me ometa. I šta mi fali? Ništa.
Doktoru upućena, očajnički izgovorena sintagma bolesnika koji se probudio posle operacije.
-Pa, Milutine, kako da Vam kažem. Morali smo da vam izvadimo oba bubrega, jetru, par rebara, malo mesa oko kostiju i da Vam amputiramo obe ruke. Inače, ništa Vam ne fali. I, da, i palac na levoj nozi. Tu sam se malo zaneo, znate, hihihihi.
