Fraza koja, od kako je sveta i veka, služi lovcima da kod prisutnih probudi želju za slušanjem svojih priča, izgovaranjem iste tiše i znatno sporije u odnosu na ostatak bajke, sa povećanom dozom mistike.
- 'De ste terbeksi? Da vam pričam...
- Nemoj, molim te!
- Zbog?
- Zbog toga što ne znaš da staneš, potrajaće.
- Neće, samo ukratko šta mi se desilo danas.
- Probudite me kad završi.
- Miki, mog'o bi malo da me ispoštuješ, znamo se za toliko, jebiga. Nema veze. Danas ja na poslu i čujem auto ispred. Virnem kroz prozor, kad ono Sanja plavuša izlazi iz Merdže i kreće ka kancelariji. Šta se dešava. Ulazi i kreće razgovor. Hoće da tuži onog budžu što ju je napumpao prošle godine za alimentaciju i pita kol'ko će to košta. Kolege me gledaju, ja se malo zbunio. Šta se dalje dešava. Kažem ja njoj da mi prvo objasni, da me upozna sa situacijom.
- Dejane, brate, poenta?
- Slušaj! Šta se dešava. Popričasmo se mi tu, kad u jednom trenutku krene ona da mi se nabacuje. Kreće da mi se unosi u facu, da se savija, a sise na izvol'te, ušiljila ih k'o prvenče olovku. Ja gde ću, šta ću, pređem na stvar, uhvatim je onde i na stolu krenem da je trsim.
- Pred kolegama? A oni gledali?
- Koje kolege? A ne, oni su u međuvremenu izašli. Šta se dalje dešava. Kaže ona kasnije, kad smo nastvili razgovor, "Molim te, samo da sjebem majmuna, prodaću i ovu Bembaru ispred ako treba".
- Zar nije došla Mečkom?
- Ne, ne. Bembaru ima kod kuće.
- Deki, zasvirao si ti, al' pesmi ni sam ne vidiš kraj.
