Odsečno psovanje, po reč-dve, klasične verbalne jebačine nečije keve, gubljenje u vremenu i prostoru od besa i konfuzije, po protokolu, obično svome detetu jer je usralo nešto hardkor, ili u službi objašnjavanja neke proste radnje koju bi i protozoa skontala bar iz četvrte, ali indijancu ne ide.
:Nedaleka budućnost (sci-fi ogranak):
- Tata.. Sinoć sam ti slup'o Stojadina..
- ŠT. PA. KAK. NE. JEB. ĆUT. GDE.
- Pa gledali smo juče svi kolektivno kad su doneli presudu da se Šešelj oslobadja po svim tačkama optužnice, zapili se kao vepruštine, ja dao onom Miletovom klincu da nas vozi..
- OSLOB. MOL. ŽENO. JEBEM. AJOJ. SRCE. SRCE. VODE. STAN. ČEK. O jebeeeeeem ti mateeeeer da ti jebem mateeeer, fala kurcu više! Odo na očev grob da mu saopštim, jer je znao matori da neće taj dan živ dočekati, ostaviću mu 10 litara rakije na grob, nek' ukradu cigani ako 'oće, jebe se i meni i matorom, znaju i oni da cene ovakav dan i akt.
A za Stojadina ću kičmu da ti savijem, samo da me prodje ova euforija, kroz par godina. Aj' sad mrš po alkohol, OPET.
- Pošteno, ćale.
