Redovni inventar beogradskih GSP stajališta. Reč je o uglavnom mlađoj utrenerčenoj muškoj osobi, koja sa rukama u džepovima stoji naslonjena na obližnju banderu/stub/klupu/reklamni pano, svesrdno češući repni pršljen o obližnju banderu/stub/klupu/reklamni pano, a sve to dok sa ostalim sapatnicima na stanici čeka prevoz.
Osim po navedenim osobinama i radnjama, ta osoba je prepoznatljiva i po posebnim tehnikama ispuštanja izlučevina iz usta, po kojima je i dobila naziv iz definicije.
1. Pogleda prikovanog na trotoar, pljuckač ispušta oveći pljuc trudeći se da napravi neku vrstu jo-joa, u nameri da pljuc što kasnije napusti usnu šupljinu. Svaki sledeći pljuc ispušta se po istom principu, s tim što se u zavisnosti od umetničkih afiniteta pljuckača, na trotoaru formiraju različiti pljucni oblici (krug, lopta, Mlečni put, rozeta...).
2. Ovog puta pogled je 'na drumu', odnosno, u pravcu iz kojeg bi trebalo da naiđe vozilo javnog prevoza. Pljuc je kratak i učestao, uz karakteristični reski zvuk - 'TSK!', koji označava napuštanje pljuca iz usne šupljine, između prednjih zuba pljuckača.
3. Treća (i najrizičnija po zdravlje pljuckača) varijanta se u najkraćem svodi na kanonadu šlajmarica po prolazećim automobilima.
