Stanje maksimalnog stresa

Sediš za kompjuterom, podignut ti outlook express i mejlovi pristižu, između ostalih i obaveštenja sa fejsbuka o postovima na tvoje postove, već si bio započeo definisanje na Vuki, nastavljaš definisanje ali odgovaraš na mejlove, skačeš na fejs da otpostuješ sve odmah da posle ne zaboraviš, na fajerfoksu se stvara nepojamna gužva prozora jer za svaki post klikćeš na link a kako bi drukčije i pronašao adresu za odgovor, i onda, pošto si zaboravio da si prošli put kad si četovao sa onom malom Italijankom ostao onlajn, uskoče troje njih sa pitanjem Ej, si tu, kako si?!, pa krećeš da definišeš, postuješ, odgovaraš na mejlove, pregledaš MPEG, pps i WMW fajlove, čitaš viceve i četuješ sa troje ljudi istovremeno.
A onda ti prekipi voda za špagete, pa ideš do šporeta da otklopiš testo.
Čuješ notifikaciju da je stigao novi mejl.
Skačeš do kompa da vidiš o čemu se radi, fejs, klikneš na link, odvališ post.
Vraćaš se do šporeta, cediš špagete kroz cediljku. Vrela para te dohvati po rukama. Ispustiš cediljku u sudoper pun prljavih sudova. Špagete se prospu, skupljaš ih prstima i još više se opečeš.
Čuje se nova notifikacija.
Na vratima poštar.
Zvoni triput.
Dobio si još jednu definiciju.